Ко СМО МИ?

О НАМА

Истраживачи из области медицинске ентомологије, метеорологије, ветеринарске медицине, екотоксигологије, и социологије са Пољопривредног факултета у Новом Саду од 2003. године сарађују на изради холистичког концепта истраживања заснованог на законима који дефинишу интеракцију климе, животне средине, преносиоца болести (вектора), патогена и домаћина, и утицаја на здравље животиња и људи.

Традиција

Академик Павле Вукасовић, заслужан за ерадикацију маларије у Србији, донео је медицинску ентомологију на Пољопривредни факултет, Универзитета у Новом Саду 1965. године. На Пољопривредном факултету је 1976. године, основана прва Група за проучавање и сузбијање комараца (ГПСК) у Југославији. Исте године, ГПСК (друга у Европи после Француске), је почела да управља научно заснованим сузбијањем комараца на територији Војводине. 

Групa je 2001 прoмeнилa нaзив у Лaбoрaтoриja зa мeдицинску и вeтeринaрску eнтoмoлoгиjу. Фaкултeт je био сeдиштe eврoпскe oргaнизaциje зa eкoлoгиjу вeктoрa (European Society for Vector Ecology – ESOVE), и био организатор трећег конгреса ЕSOVE после универзитета у Монпељеу и Кембриџу (три године по формирању европског огранка друштва). Лaбoрaтoриja зa мeдицинску и вeтeринaрску eнтoмoлoгиjу је наставила иновативну мисију ГПСК и током последњих 10 година, радила на развоју капацитета како би, осим комараца, истраживањима обухватила и остале најважније група вектора. Тиме је стекла престижну међународну репутацију и постала водећа институција за медицинску и ветеринарску ентомологију у Србији и региону.

Чланови Центра, медицински ентомолози, метеоролози, ветеринари, са спољним сарадницима, ветеринари, вирусолози, епидемиолози, почели су да примењују концепт међусекторске сарадње у оквиру „Свеобухватног здравља“ (“One Health” Concept) од 2003. године, пре него што је концепт званично промовисан у С.А.Д. 2007. године, и прихваћен од ЕУ и истакнутих међународних организације попут Светске здравствене организације (СЗО), Организације за храну и пољопривреду (ФАО) и Светске организације за здравље животиња (OIE) у 2008. години.

Наставна делатност

Основне студије

Основи ентомологије; Систематика инсеката и медицинска ентомологија; Урбана ентомологија; Вектори и зоонозе; Принципи екологије; Биологија; Пољопривредна зоологија са екологијом; Метеорологија; Биофизика; Инфективне болести животиња; Ветеринарска епидемиологија; Тропске инфективне болести; Основи фитофармације; Екотоксикологија и заштита животне средине; Методе анализе пестицида; Биолошки ефекти пестицида; Корови и биопестициди; Корови и фитофармација; Хемијска контаминација пољопроивредних производа; Пестициди 1; Пестициди воћака и винове лозе; Фитомедицина украсног биља.

Мастер студије

  • Биоремедијација,
  • Улога покровних усева у органској производњи;
  • Примењена зоологија;
  • Метеорологија,
  • Моделирање биљне производње,
  • Примењена фитофармација;

Докторске студије

  • Методе научног рада;
  • Запостављене векторске врсте и патогени,
  • Teхникe идeнтификaциje инсeкaтa,
  • Moнитoринг инсeкaтa, Параметри инсекатских популација,
  • Специјална паразитологија;
  • Принципи епидемиологије;
  • Имунолошке методе дијагностике;
  • Методи микобиолошке дијагностике бактерија, рикеција и хламидија;
  • Хемијске методе анализе остатака пестицида;
  • Специјална фитофармација 1;

ЛАБОРАТОРИЈЕ - групе

Лабораторија за медицинску и ветеринарску ентомологију

Бави се истраживањима систематике, екологије, понашања, физиологије, техника за надзор, сузбијања, као и идентификацијом свих група вектора трансмисивних болести и молестаната људи и животиња важних за Србију (комарци, симулиде, куликоиде, папатачи, крпељи); чланови Центра из ове области су Душан Петрић, Александра Игњатовић-Ћупина, Александра Коњевић, Михаела Кавран, Александар Јуришић и Ивана Ивановић.

Програм рада је фокусиран на истраживања промене активности (дневна активност исхране и сезоналност), бројности и дистрибуције најважнијих вектора. Посебна пажња биће посвећена следећим областима: 

(а) утицај климатских промена на понашање, сезоналност, бројност, дистрибуцију вектора и епидемиолошке/епизоотиолошке показатеље (ентомолошки подаци ће се користити за моделирање); 

(б) утицај метеоролошких фактора на понашање и дневну активност вектора и преношење болести (подаци ће се користити за моделирање); 

(в) повезаност бројности вектора са епидемиолошко/епизоотиолошким показатељима (подаци ће се користити за моделирање); 

(г) утврђивања ризика за појаву векторских болести на основу ентомолошких показатеља; и (д) проналажење најосетљивијег периода у сезонским развоју вектора и моделирање нових, „паметних“ начина сузбијања вектора. 

Група за ветеринарску и хуману медицину

Група се бави истраживањима везаним за ентомолошки аспект епизоотиологије, вирусологију, паразитологију, заразне болести, епизоотиологију и динамику трансмисивних болести; члан Центра који ће се у сарадњу са ентомолозима и спољним сарадницима бавити истраживањима из ове области биће Александар Поткоњак, Тамаш Петровић (Научни Институт за ветеринарство „Нови Сад“) и Владимир Петровић (Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду и Институт за јавно здравље Војводине) са својим тимовима).

Програм рада групе биће фокусиран на спровођење активног и пасивног надзора над векторски преносивим зоонозама у популацијама различитих врста домаћих, дивљих и егзотичних животиња и паса/мачака; као и спровођење активног и пасивног надзора над векторски преносивим зоонозама и/или обољењима специфичним само за животиње.

Посебна пажња биће посвећена следећим областима: 

(а) процена циркулације и утврђивање стопе заражености вектора следећим патогенима (арбовируси, Babesia spp., Bartonella spp., Borrelia spp., CCHFV, Coxiella burnetii, Dirofilaria spp., Ehrlichia spp./Anaplasma spp., Francisella tularensis, хемотропне микоплазме, Hepatozoon spp., Laishmania spp., Plasmodium spp., Rickettsia spp., TBEV) (епизоотиолошки подаци ће се користити за моделирање); 

(б) утврђивање и праћење варијација преваленције / серопреваленције обољења изазваних векторима преносивим патогенима (арбовируси, Babesia spp., Bartonella spp., Borrelia spp., CCHFV, Coxiella burnetii, Dirofilaria spp., Ehrlichia spp./Anaplasma spp., Francisella tularensis, хемотропне микоплазме, Hepatozoon spp., Laishmania spp., Plasmodium spp., Rickettsia spp., TBEV) код различитих врста животиња (животиње као сентинел популација за процену циркулације векторима преносивих патогена). (епизоотиолошки подаци ће се користити за моделирање); 

(в) утврђивање степена и последице узнемиравања људи и животиња од стране вектора и молестаната, утврђивање прагова толеранције за различите врсте вектора, утицаја бројности на епизоотиологију; 

(г) откривање, доказивање и праћење запостављених векторских зооноза, нпр. лајшманија и папатачка грозница (епидемиолошки подаци ће се користити за моделирање); 

(д) откривање, доказивање и праћење евентуалне појаве „нових“ векторима преносивих патогена (нпр. Cytauxzoon felis) (животиње као сентинел популација за детекцију „нових“ векторима преносивих патогена) (епизоотиолошки подаци ће се користити за моделирање); 

(ђ) праћење дистрибуције крпеља у различитим популацијама животиња (животиње као сентинел популација за дистрибуцију крпеља); и 

(е) примена и развој нових дијагностичких метода и/или протокола за директно и/или индиректно доказивање присуства и циркулације векторима преносивих патогена.

Група за метеорологију и биофизику

Група се бави истраживањима краткорочних и дугорочних промена метеоролошких фактора важних за биологију и ширење вектора и болести које преносе; моделирање развоја вектора, моделирање адаптабилности вектора, моделирање реакција ћелија домаћина на болести; чланови Центра из ове области биће Бранислава Лалић, Игор Балаж и Ана Фирањ Сремац.

Програм рада групе биће фокусиран на моделирању физичких процеса који описују интеракцију атмосфера-биосфера, као и динамичком моделирању самих биолошких система. У том смислу посебна пажња биће посвећена следећим темама: (а) утицај вегетације на измену микрометеоролошких услова, нарочито екстремних временских прилика (ЕВП) и њихово ублажавање; (б) развој нових техника за прецизније квантификовање EВП; (в) сагледавање утицаја EВП на појаву изабраних штетних организама ; и (г) унапређење техника моделирања и прогнозе појаве штетних организама нарочито на месечним и сезонским временским размерама.

Други приоритет рада центра биће моделирање реакција ћелија домаћина на болести и моделирање развоја адаптабилности вектора. Основни приступ у моделирању биће развој и интегрисање више различитих нивоа модела (молекуларни, ћелијски и ниво целог организма). Посебна пажња биће посвећена следећим областима: (а) развој специфичних модела интеракција различитих вектора са домаћинима; (б) развој методологије за интегрисање резултата молекуларних и ћелијских симулација са моделима који представљају цео организам; и (в) моделирање динамике еволутивних адаптација вектора на климатске промене.

Група за екотоксикологију и биоциде

Група се бави истраживањима утицаја биоцида на животну средину и процесе њихове деградације у еколошким системима у којима се примењују; чланови Центра из ове области биће Сања Лазић, Драгана Шуњка и Антоније Жунић;

Програм рада групе биће фокусиран на развоју нових техника узорковања и одређивања присуства биоцида у животној средини, као и примени екотоксиколошких тестова у циљу процене њиховог утицаја. Посебна пажња биће посвећена следећим областима: (а) развој нових техника за прикупљање узорака из животне средине; (б) примена инструменталних техника анализе и развој метода за детекцију биоцида у животној средини; (в) примена екотоксиколошких тестова у циљу процене утицаја биоцида на нециљне организме (моделирање понашања биоцида у животној средини); и (г) сузбијање вектора ради смањивања ризика и заустављење преношења трансмисивних зооноза.

Група за социологију и економију

Група се бави истраживањима везаним за познавање, прихватање и спремност становништва за подршку ублажавању штетних утицаја проузрокованих природним и антропогеним факторима, свести о важности појединих сегмената (животна средина, елеминација штетних организама), формулисање препорука за политику развоја; истраживања процене исплативост резултата истраживања и продуката/мера препоручених од Центра; члан Центра из ове области биће Катарина Ђурић и Космин Саласан са Banat University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine “King Michael I of Romania.

Пoсeбнa пaжњa бићe пoсвeћeнe сaрaдњи сa крajним кoрисницимa услугa (становништво, политика, приврeдa, лoкaлнe сaмoупрaвe, инoвaциoни цeнтри).

људи

Др Душан Петрић

Др Душан Петрић (линк за видео), руководилац Цeнтрa, је професор и шеф лабораторије за медицинску и ветеринарску ентомологију на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, Србија. Истраживао је комарце, симулиде, папатаче и куликоиде од 1981. Од 2013. године, почео је да истражује примену технике стерилних инсеката (SIT) против Ae. albopictus

Такође се бави надзором и проценом ризика од појаве нових векторских болести у Европи. Има 39 година искуства у истраживању комараца и био је гостујући истраживач на Институту за зоологију, Универзитета у Хајделбергу, Немачка (1990–2000), и гостујући професор на Универзитету у Манчестеру (1990-1991), Школи биолошких наука, Одељењу за биологију животне средине, У.К. 

Недавно је организовао и водио теренске студије и обуку о идентификацији и узорковању комараца у Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Кипру, Косову, Црној Гори, Румунији, Србији и Турској. Пружа научне консултације међународним телима као што су Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC), Европска агенција за безбедност хране (EFSA) и Међународна агенција за атомску енергију (IAEA).

 Аутор је књига (Kluwer Academic, Springer, Springer Nature), техничких извештаја (ECDC, EFSA), бројних рецензираних научних публикација (C = 1,613; h =19, Scopus), и помоћни уредник часописа Medical and Veterinary Entomology. Координирао је 2 домаћа и 4 међународна пројекта. Био је члан Core Matrix Mosquito Group пројекта VectorNet (EFSA/ECDC), a сада је Deputy Chair у Aedes Invasive Mosquitoes (AIM) COST Action, заменик у групи за комарце у новом пројекту VectorNet (EFSA/ECDC) и национални координатор пројекта IAEA о сузбијању инвазивних комараца применом SIT технике. 

Аутор је Националног плана адаптације на климатске промене за област вектора и болести које преносе. Његова научна интересовања и сада су усмерена на развој метода надзора и мониторинга комараца, проучаванја утицаја климатских промена на комарце и болести које преносе као и на имплементацију еколошки прихватљивих стратегија сузбијања.

Др Александра Игњатовић Ћупина, ванредни професор за ужу научну област Ентомологија и дугогодишњи члан Лабораторије за медицинску и ветеринарску ентомологију Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. 

Главна област научно истраживачког рада и поља интересовања се односе на изучавање инсеката који угрожавају здравље и добробит људи и животиња. Бави се истраживањем комараца (од 1997. године), мушица симулида (од 2000. године) и осталих инсеката од медицинског и ветеринарског значаја. Фокус истраживања је усмерен на хематофагне и синантропне врсте инсеката, молестанте, векторске и инвазивне врсте, њихову идентификацију, мониторинг, изучавање биологије и екологије и имплементацију стратегија надзора, превенције масовних појава и интегралног сузбијања комараца и симулида уз примену еколошки оправданих метода и техника, укључујући и примену технике стерилних инсеката (SIT) у сузбијању инвазивне врсте Aedes albopisctus (азијски тиграсти комарац). 

Учесник је бројних експертских истраживачких мисија у земљи и иностранству (Грчка, Бугарска, Румунија, Португал, Италија, Турска, Немачка, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија) организованих у склопу међународних пројеката и осталих видова сарадње са универзитетима и научно истраживачким институцијама из иностранства. Објавила је бројне научне публикације, укључујући поглавља у монографијама, радове у реномираним научним часописима са рецензијом, студије и техничка решења (c=245, h=10, Scopus). Одржала је већи број међународних теоријских и практичних тренинг курсева из области познавања и сузбијања симулида и дугогодишњи је предавач на курсевима из медицинске ентомологије и инсектима векторима патогених агенаса које организују Центар за образовање Пастеровог института у Паризу и Институт за истраживање и развој Француске. 

Члан је издавачких одбора међународних часописа Review of Hydrobiology, Journal of European Mosquito Control Association, помоћни уредник часописа Medical and Veterinary Entomology и ко-едитор часописа The Simuliid Bulletin. Члан је Европског друштва за екологију вектора (European Society for Vector Ecology-E-SOVE), Британске групације за изучавање симулида (British Simuliid Group) и Европске асоцијације за сузбијање комараца (European Mosquito Control Association-EMCA) у оквиру које је један од оснивача и руководилац радне групе за симулиде (EMCA Black fly Working Group).

Др Александра Игњатовић Ћупина

Др Михаела Кавран

Др Mихаела Кавран  је доценткиња и члан лабораторије за медицинску и ветеринарску ентомологију на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, Србија. Од 2013. до данас фокусирана је на истраживања из области медицинске ентомологије у оквиру које се бави проучавањем комараца, симулида, папатача и куликоида. Петогодишње истраживање (докторска дисертација), посвећено проучавању метода сузбијања комараца, ради у оквиру исте институције. 

Укупно је објавила 31 научни рад од чега је на 11 први аутор (10 радова у категорији М20), а од тога је на 3 рада први аутор. Урадила је рецензију 15 научних радова, од чега 14 у часописима од међународног значаја (М20) са импакт фактором. Члан је Ентомолошког друштва Србије као и Европске асоцијације за сузбијање комараца. Учествовала је у организовању међународних скупова и била модератор секција. У циљу едукације становиштва Михаела Кавран је учествовала у креирању и снимању видеа о ивазивним комарцима у оквиру AIM COST акције. Од 2020. године има позицију националног експерта за „citizen science“ у оквиру AIM COST акције. Била је учесник у реализацији 6 пројеката сарадње са општинским, градским и покрајинским структурама из области комуналних послова и заштите животне средине везано за сузбијање комараца и симулида. Учествовала је на 13 међународних пројеката, 2 пројекта Министарства за просвету, науку и технолошки развој Србије и 1 пројекту подршке иновацијама у Србији.

 

Др Катарина Ђурић је редовни професор на научној области Аграрна економија и рурални развој на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, Србија. Од 2004. године бави се истраживањем у областима економика пољопривреде, рурални развој, економска политика и аграрна политика. Аутор је 85 научних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Такође, аутор је пет уџбеника и две научне монографије. Учествовала је, као истраживач, на 6 домаћих и 3 међународна пројекта. Била је руководилац на једном међународном пројекту. Рецензент је у часописима Агроекономика, Савремена пољопривреда и Економика пољопривреде и члан уређивачког одбора часописа Агроекономика. Члан је Друштва аграрних економиста Србије и Научног друштва аграрних економиста Балкана. 

 

Др Катарина Ђурић

Др Анотније Жунић

 

Мастер инж. Антоније Жунић (линк за видео), члан Цeнтрa, је докторанд и истраживач сарадник лабораторије за биолошка истраживања и пестициде на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, Србија. Од 2016. године активно учествује у биолошким испитивањима ефеката инсектицида у сузбијању штетних врста инсеката у пољопривреди, док се 2017. године прикључује огледима везаним за надзор комараца у циљу процене ризика појаве нових векторских болести у Србији. Има петогодишње искуство у истраживању комараца и учесник је на пројектима праћења вектора вируса Западног Нила. Такође, учествовао је на више домаћих и страних пројеката: Пројекат интегралног сузбијања комараца на територији општине Лозница (2017-2019); Републички пројекат TP 31038 (2016-2019); Билатерална сарадња између Србије и Словачке (2016-2017); Пројекат Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (2018-2019). 

У својој ужој научној области oбјавио је укупно 93 научна рада, од чега 5 из категорије М20. Осим тога, био је вишегодишњи стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја (2012-2017) и добитник признања и плакете „др Павле Вукасовић“, за постигнут успех у току студија, Департмана за фитомедицину и заштиту животне средине, Пољопривредни факултет, Нови Сад. Члан је Друштва за заштиту биља Србије. Његова научна интересовања усмерена су на мониторинг комараца и биолошка истраживања инсектицида на отвореном и у лабораторији као и процену њиховог утицаја на комарце и животну средину.

Спољни сарадници

Овде су наведене само институције и истраживачи са којима најчешће сарађујемо на
проблематици везаној за Једно здравље, експерти из сектора ветеринарске медицине,
јавног здравља, климатологије и физике (израда предикционих и других модела). Остале
институције са којима сарађујемо наведене су у оквиру конзорцијама на пројектима у којима учествујемо

Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“

  1. Др Тамаш Петровић, научни саветник
  2. Др Сара Савић, виши научни сарадник
  3. Др Диана Лупуловић, виши научни сарадник
  4. Др Госпава Лазић, научни сарадник

Медицински факултет, УHC и Институт за јавно здравље Војводине

  1. Др Владимир Петровић, редовни професор
  2. Др Ивана Хрњаковић Цвјетковић, редовни професор
  3. Др Снежана Медић, асистент са докторатом
  4. МСц Татјана Пустахија, истраживач сарадник

Институт за метеорологију, Физички факултет, Универзитет у Београду

  1. Др Владимир Ђурђевић, редовни професор

AVIA GIS, Белгија

  1. Др Мина Петрић

Биотехнички факултет, Универзитет Црне Горе

  1. Др Игор Пајовић, доцент

Banat University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine "King Michael I of Romania"

  1. Др Кoсмин Сaлaсaн, ванреднипрофесор

Више Од наших сарадника

Др Тамаш Петровић

Научни Саветник

Carlos Hughes

Student

Chloe Newts

Student

Mark Adams

Student

Brianna Stark

Student

James Hobbs

Student